samo klinkica

  -'Brzo si stigla...'

  -'Šta si ti očekivao =)?'

  -'Paa... mislio sam da ćeš malo kasniti.. Cure obično vole da kasne...'

  -'Ko kaže da sve to vole =)? Vidiš, ja sam drugačija, posebna.'

  -'Heh..   ..  Zapravo.. nisam to mislio.'

              ...

  -'Mislio sam.. da se nećeš pojaviti..'

  -'Paa.. vidiš ipak sam tu =).. Ustvari.. zašto si to mislio??'

  -'Mislio sam da ga ipak idalje voliš . Da me lažeš da ga nisi prebolela i da ne bi ovo mogla da mu uradiš... da ti je, bar još malo, stalo..'

  -'Znaš šta??.. Previše misliš!'

  -'Samo sam realan.'

  -'Ali vidiš, nisi u pravu!'

  -'Vidim.. alii.. ponovo me tvojim ponašanjem teraš da pomislim isto.. Još uvek ti je stalo..'

  -'Daj uradimo to već jednom! Zar ti nije do toga?!  Nisam ovde da bi pričao samnom!'

  -'... Izvini.. Ja ne mogu ovo. Izvni..'

  -'Haa?! Izvini?! Izvini?!?

  -'Hej, spusti ton.'

  -'Ti si jedna obična pičkica, znaš?! Ne smeš na kresneš curu!'

  -'Samo ne želim da se posle kaješ..'

  -'Zašto si onda uopšte.. zašto si mi rekao da dodjem?!'

  -'Zato..'

  -'Zato a?'

  -'Jer sam mislio da nećeš doći, da ćeš shvatiti da ne možeš, da ti je još uvek stalo.. Da ga voliš...'

  -'..Ne.. ja ništa ovde ne razumem.. Ko si ti uopšte?! Psiholog?! To ti je hobi?? Nisam znala! Baš fino!'

  -'Smiri se.. Polako.. Još si mlada.. a voliš... Nemoj na ovako nizak način da ga gubiš...'

  -'Pa da! Psiholog!  ...  Uh!!'

               Devojka počinje da se vrti po sobi i iznervirano i onda počinje da plače histerično. On pokuša da je zagrli ali ona počinje da ga udara pesnicama gde stigne, po rukama i grudima. A onda je on na kraju savlada u zagrljaju držeći je čvrsto.. Onda ga ona i sama jako zagrli plačući.

  -'Hvala ti. Drugi bi samo iskoristili situaciju..'

  -' ... To je zato... jer mi je stalo..' (Dalje)

           Nedelja ... prolazi jos jedan vikend. Osecam da sam opustenija nego proslih vikenda od kada sam krenula u ovu skolu i uopste od kada zivim ovde. Ne razmisljam vise toliko o skoli i ljudima u njoj. A mozda je to opet samo zato sto se blizi dan kada cu se vratiti u moju Srbiju.. pa mi to okupira misli...

          Ostalo je jos par nedelja... videcu ga, videcu sve njih. I jedva cekam! Razmisljam da li se nesto promenilo..? Mozda ja, mozda oni.. Mozda nesto tamo.. Pomalo me je strah.. A da li sam napravila pomak? Jezik? Daa.. =) Boze hvala ti! Tako malo vremena (a verujte cini se citava vecnost), a poveci uspeh. Nije bilo lako, nije jos uvek, ali bice... Jer ovo je samo jedan tezak period koji ce da prodje... Upravo ova recenica mi pomaze da istrajem...

                   --------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

                 Sedim u novom, ogromnom stanu. Prva linija plaze, izlaz direktno na nju. A zgradaa.. da ne pricam. Cale svaka ti cast! I hvala ti sto si razuman i sto me trpis ovako razmazenu. Hvala na razumevanju =)... Znam da zelis sve najbolje za mene, za nas, zato si se i mucio da mi priustis sve ovo... Da, ja sam tvoj sin =) i necu te razocarati... Sestra je posustala, pred prvu prepreku, ali ja sam nastavila. Mada, dobro, tesko je ici u dve skole x).. Razumem ja nju, ali se plasim jednog: Mozda joj je sada lakse, ali kasnije... Samo je odlozila problem. On je uvek tu negde, samo ceka trenutak da dodje.. opet... Obicno bira onda, kada si najslabiji i imas jos drugih problema .. Jer sto se kaze: 'Kad se naguzi, onda se i natrci x)'. Problemi i prepreke cine zivot, to je sastavi deo njega. Oni su obicno tu da nas necemu nauce ili da nas pripreme za nesto sto sledi... I uvek se moraju preci, jer to je kao jedan stepenik u zivotu koji moras preci... Tako, ne odlazi sestro problem... Jer docice opet, a sa njim i onaj sledeci. Kao gradivo u skoli.. Ne naucis ovaj put, stigne te i ono sledece.. I svaki put sve vise i vise... Bolje resi odma, predji preko toga. A nije da ne mozes! Sve se moze kad se hoce! Verujem ja u tebe sreco =).. Uspeces ti... Uspevamo svi, polako...

                 ----------------------------------                     --------------------------------------                     ----------------------------------------

                 Jeste da mi nedostaje, da mi sve treba... Moj zivot, tako reci... Bakina gibanica i jogurt =)).. Ovo nije normalno da nigde nema normalnog jogurta! Onda przenice.. mmm... Pa onda ona 'Zikina sarenica' nedeljom, ujutru, koja me je taaako nervirala, a koju si ti, moja bako, redovno pratila uz spremanje nedeljnih ustipaka =))... Razne pite i domacinski kolaci...  Proja!!! ... Zapravo.. svi ti Srbijanski specijaliteti =))... Kuvana jela na bakin nacin... Bako volim te, carice!!

              I mislim da sam pocela da se gubim =)), ponesena pomesanim osecanjima. Treba me razumeti =)...

       -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

                                                        By Klinkica ;)
 (Dalje)

         Prošao je raspust od nedelju dana...Ponovo počinjem sa borbom sa bukvalno svačim što me okružuje.Čujem mamu opet,u drugoj sobi plače.Ne,ovaj put zaista nemam snage da je tešim.

           Jeste,prošao je još jedan dan u nepoznatom,još jedan dan sa nepoznatim likovima,još jedan dan borbe....Guram dalje..i guraću dok god budem mogla.Želim da dokažem sebi da mogu.A i moram.Moji mi kažu ako se stvarno mučim,ako mi je život pakao i patim se,da za mene uvek ima mesta u našoj Srbiji,da uvek mogu da se vratim.Ali ne,ja ne mislim tako.Za mene tamo NEMA mesta.Jednostavno moram da se izborim.Zbog sebe..radi sebe,a na kraju i zbog onih koji mi znače.Mislim,ako ostanem,ništa ne gubim.Mogu samo da dobijem.Dva naučena jezika,škola koja je na nivou Oxforda i Kembridza,knjige su iz tih škola.To kao da idem na pravi Oxford i Kembridz...Takoo da..mogu samo da dobijem..i to puno ako ostanem ovde,a ako se vratim....Ne dobijam ništa,ali dobro,imam moju familiju,prijatelje...njega...a to je nešto nezamenljivo.

           Veoma sam mlada,ali znam  šta je najbolje za mene.Znam da se preko svačega treba preći ako želiš nešto da uradiš od sebe,od života.I trudiću se,ićiću napred!Koliko god to teško bilo....A TEŠKO JE!

          P.S.Ljudi(svi vi koji mi značite),ne,nisam vas zaboravila!Mnoooogo mi je teško bez vas....Toliko mi trebate...Volim vas!!                    Srećo volim te...!!

                                         ..:::By Klinkica:::..

 (Dalje)

 (Dalje)

           Pa gde ste blogeri =)) ??

         Kako ste danas =)) ??

           Ja...evo super,odlično =)) !

            Ovde i nije tako loše =). Mislim ako gledam školu.Ustvari...uhh...Ne znam kako to da objasnim,ali nije ni važno to sad...Bitno je samo da imamo 'a whole next week off' =)) !! Ahaa...It's time for holidaaay =))!! Jao0oo0 =))......Znači pojmaa nemate koliko sam umorna od svega i sad....odjednom imam snage više nego ikad =). Dobro,samo još ovaj čas da prodje....i to je to.Oko 18h mi počinjeee...pff....kako to da nazovem..??Paa...recimoo..Svakog radnog dana imam čas posle škole koji traje 3h (od 8h do 21h. GrRrRR..crkavam....I tu radim domaće...engleski i španski....pošto sam u engl. školi ali u..... E gde ode ja??

             Samo sam htela da vas pozdravim i ako je nekako moguće,da vam prenesem malo pozitivne energije ;).....

              Uživajte....
 (Dalje)